Како Битцоин загађује планету

Posted on
Аутор: Monica Porter
Датум Стварања: 18 Март 2021
Ажурирати Датум: 17 Може 2024
Anonim
Миллиардер Гинзбург. Сделка с Трампом, Кадыров, биткоины, Маск, чипирование. В гостях у Гордона
Видео: Миллиардер Гинзбург. Сделка с Трампом, Кадыров, биткоины, Маск, чипирование. В гостях у Гордона

Садржај

Емисија угљеника из крипто валуте Битцоин излази из контроле, показало је недавно истраживање Техничког универзитета у Минхену (ТУМ).

Употреба Битцоина у коначници производи око 22 мегатона угљендиоксида (ЦО)2) сваке године. Тај ниво емисије лежи између оних у Јордану и Шри Ланки, како је објавила студија објављена у научном часопису Јоуле. У ствари, како пише Сциенце Даили, њена упоредива са укупним емисијама градова као што су Хамбург и Лас Вегас.

Како Битцоин може произвести ЦО2?

Када су средином јуна, када су истраживачи ТУМ-а објавили анализу угљичног стопала Битцоинс-а, то је била до сада највише детаља до сад. Истраживање се суочило са реалношћу колико енергије треба користити крипто валута и потенцијалног утицаја тих операција на наше окружење.

Наравно, Битцоин је виртуална валута, али за њу је потребна стварна енергија. На пример, да бисте извршили и потврдили Битцоин трансфер, случајни рачунар у глобалној Битцоин мрежи мора решити математичку загонетку. Рачунални капацитет потребан у процесу решавања ових загонетки (који се колоквијално назива „рударским Биткоином“) брзо се повећао последњих година, учетворостручивши само у 2018. години.

Повећавање рачунарских капацитета значи и повећану потражњу за електричном енергијом, а Битцоин сада користи огромне количине електричне енергије сваке године, преноси Даили Натион. Масивна потрошња енергије (која износи око 46 ТераВатт сати или ТВх годишње) доводи до огромних емисија угљеника (или 22 до 22.9 мегатона годишње).

Одакле та енергија?

Након приближне потрошње енергије Битцоина, Цхристиан Столл, Лена Клаабен и Улрицх Галлерсдорфер - истраживачи који су завршили ово истраживање - започели су рад на проналажењу извора те енергије.

Да би пронашли ове информације, користили су податке за праћење уживо из базена за рударство Битцоин-а и на крају локализирали 68% рачунарских мрежа у Битконији у Азији, обухватајући неколико земаља. Европа је била дом 17% рачунарске снаге, а Северна Америка 15%.

Научници су искористили ове информације, у комбинацији са статистикама о интензитету стварања угљеника у производњи енергије у дотичним земљама, да би закључили битцоинове годишње стопе угљеника.

Како се носити с тим

Научници већ годинама доводе у питање утицај крипто валуте на животну средину, али ова студија открива нај детаљнију анализу тог утицаја. А према истраживачици Столл из Сциенце Даили-а, та анализа заслужује пажњу.

"Природно, постоје већи фактори који доприносе климатским промјенама", рекао је Столл у Сциенце Даили-у. "Међутим, угљен стопа је довољно велика да вреди размотрити могућност регулисања вађења криптовалута у регионима у којима је производња електричне енергије посебно интензивна.

Даље је предложио повезивање више фарми рудника Битцоин-а са обновљивим изворима енергије како би се уравнотежио еколошки утицаји. До тада, Битцоин ће емитирати толико ЦО2 у атмосферу као главни главни град.