Садржај
И термини „пропозиција“ и „хипотеза“ односе се на формулацију могућег одговора на конкретно научно питање. Конкретно, предлог се бави везом двају постојећих концепата. Главна разлика између ове две је да хипотеза мора бити тестирана и мерљива, док се предлог бави чистим концептима за које тренутно није доступан лабораторијски тест.
Хипотезе и научни метод
Формирање хипотезе је почетни корак у развоју теорије по научном методу. То је образовано претпоставка заснована на истраживачком и радном знању. Да би се хипотеза сматрала ваљаном, мора предвидјети да је научници могу тестирати користећи експеримент који се може поновити. Ако се хипотеза не може фалсификовати експериментисањем, то се не може сматрати делом валидне научне теорије.
Научне предлоге
Приједлог је сличан хипотези, али његова главна сврха је да сугерира везу између два концепта у ситуацији када се веза не може потврдити експериментом. Као резултат тога, она се у великој мери ослања на претходна истраживања, разумне претпоставке и постојеће корелативне доказе. Научник може користити приједлог да подстакне даља истраживања на питање или постави питање у нади да ће бити откривени додатни докази или експерименталне методе које ће га учинити тестирајућом хипотезом.
Важећа употреба предлога
Пропозиције могу играти важну улогу у научном процесу. Предлажући везу између два концепта, научни приједлог може предложити истраживачима обећавајућа подручја истраживања. У областима студија у којима се ретко могу дати валидне хипотезе, предлог може послужити као уобичајена претпоставка која може подупријети даље нагађања. То се може догодити у изузетно сложеним системима, као што су они којима се бави социологија и економија, где би експериментални тест био веома скупо или тешко. Пропозиције су такође вредне у областима проучавања у којима остаје мало чврстих доказа, попут археолошких и палеонтолошких студија у којима су откривени само фрагменти доказа.
Недостаци приједлога
Будући да се приједлог не ослања на провјерљиве податке, теже је оповргнути научни закључак. Треба бити само убедљив и интерно доследан да би био валидан. Ипак, за приједлоге који задовољавају оба ова стања утврђено је да су погрешни или нетачни када постану доступни нови испитивачки подаци. Веровање у пропозиције које су опште прихваћене дужи временски период може бити изузетно тешко превазићи, чак и ако други истраживачи изнесу вероватније пропозиције.