Садржај
- ТЛ; ДР (Предуго; нисам прочитао)
- Климатолошка метода
- Аналогни метод
- Метода истрајности и трендова
- Нумеричко предвиђање времена
Наука о прогнозирању времена постаје све боља како се нови временски сателити лансирају у орбиту и побољшава технологија. Метеоролози се ослањају на податке са сателита, бродова, авиона, метеоролошких станица и плутача, те уређаја бачених из авиона или балона. Климатолози и метеоролози користе двије основне врсте прогнозирања: детерминистичку и вјеројатну, а обје имају више подскупова. Детерминистичка прогноза предвиђа специфичан догађај који ће се догодити на прецизној локацији и месту, попут доласка урагана или слетања торнада.
Вероватно вјеројатне временске прогнозе сугерирају изглед временских догађаја који се могу догодити у одређеној регији током одређеног периода, као у олуји која може трајати неколико дана. Међутим, климатске промене услед вишка гасова са ефектом стаклене баште у атмосфери изазивају фрустрацију за прогностичере, јер је теже предвидети временске размене које се мењају због спољног утицаја који не прати сезонске трендове или просеке.
ТЛ; ДР (Предуго; нисам прочитао)
Метеоролози и климатолози користе неколико метода за предвиђање времена: климатолошке, аналогне и методе постојаности и трендова, заједно са предвиђањем времена, користећи суперрачунаре помоћу нумеричке или статистичке прогнозе времена.
Климатолошка метода
Метод климатологије нуди једноставну технику за генерисање временске прогнозе. Метеоролози користе ову методу након што прегледају временске статистике прикупљене током више година и израчунају просјеке. Предвиђају временске прилике за одређени дан и локацију на основу временских услова за тај исти дан у протеклих неколико година.
Прогнозер може да прегледа просеке за Празник рада у Вирџинији, на пример, да предвиђа време за предстојећи Празник рада. Метода климатологије делује када временски обрасци остају на снази, али у ситуацијама када спољни фактори често мењају време, као што су климатске промене услед глобалног загревања, климатолошка метода није најбољи избор за предвиђање времена, јер ће бити више него вероватно није тачно.
Аналогни метод
Аналогна метода је тешка метода која се користи приликом предвиђања времена јер захтева проналазак дана у прошлости са временом сличним тренутној прогнози, што је тешко урадити. На пример, претпоставимо да тренутна прогноза указује на топао дан са хладним фронтом који је непосредан у региону прогнозе.
Временска особа можда се сећа сличног дана у последњем месецу, топлог дана са хладним фронтом који је довео до развоја грмљавинског невремена касније током дана. Прогноза је могао предвидјети исту врсту времена на основу аналогне поређења, али чак и мале разлике између прошлости и садашњости могу промијенити исход, због чега аналогна метода можда није прави избор за састављање временске прогнозе.
Метода истрајности и трендова
Метода истрајности и трендова захтева мало или мало вештине за предвиђање времена, јер се ослања на претходне трендове. У идеалном свету атмосфера се полако мења, што се изједначава са прогнозама за сутра која остаје иста као данас, са врхом шешира ка норми климе за одређено доба године. Ова метода захтева само да будете у току са тренутним температурама и условима и познајете климатске просеке региона.
Нумеричко предвиђање времена
Нумеричко предвиђање времена ослања се на рачунаре како би предвидјели временске прилике. Огромни суперрачунари, упоредо са моделима софтверског предвиђања, помажу метеоролозима да направе временске прогнозе на основу вишеструких услова у атмосфери као што су температуре, брзина ветра, системи високог и ниског притиска, киша, снежне падавине и други услови.
Временска особа прегледава податке да би утврдила временску прогнозу за тај дан. Прогноза је добра само колико и алгоритми које софтвер рачунара користи за предвиђање времена. Ако неким једнаџбама недостаје прецизност, оне доводе до грешака. Све у свему, нумеричка прогноза времена пружа најбоље средство за прогнозирање надолазећих метеоролошких услова у поређењу с другим методама.