Садржај
Соларни бљескови настају када набијене честице у сунчевој плазми избијају у свемир, путујући огромном брзином. Ови пламенови могу појачати ефекат соларног ветра, силу честица које непрестано излазе из сунца кроз Сунчев систем или могу изазвати избацивање короналне масе, масивни налет наелектрисаних честица и магнетних поља. Ако соларни бљесак погоди Земљу, то може изазвати бројне различите ефекте.
Електрични прекиди
Једна од значајнијих опасности од сунчевог зрачења је раширени електрични прекиди. Када честице удари у магнетосферу Земље, оне могу да произведу електрични набој, довољно снажан да дође до површине планете. Када се ове наелектрисане струје нађу у електричним мрежама, могу изазвати бројне проблеме. 12. марта 1989. године посебно јак соларни бљесак погодио је Северну Америку и надвладао електричну мрежу канадске провинције Квебек. Следећег јутра у 02:44 дошло је до низа каскадних кварова у електричном систему, што је резултирало нестанком у целој провинцији који је трајао 12 сати.
Пренос прекида
Соларни пламенови могу такође да поремете комуникационе системе. Геомагнетне олује изазване бакљом која удара у Земљу производе електричне сметње високо у атмосфери, утичући на радио и остале радио-комуникационе системе. У зависности од интензитета пламена, то може варирати од благе статичке сметње до потпуне блокаде комуникација током трајања олује. Комуникације кратког таласа су посебно подложне прекидима јер користе електричне услове у Земљиној атмосфери да би одскакали сигнале са великих удаљености.
Атмосферски дисплеји
Близу стубова аурора бореалис и аурора аустралис производе живе, живописне небо ноћу. Ови ефекти су резултат узбуђених честица које међусобно делују високо у Земљиној атмосфери. Додатне наелектрисане честице сунчевог зрачења могу драстично повећати ефекат ових светла на небу, проширујући њихов домет и повећавајући њихов интензитет. Током олује у марту 1989. године, аурора бореалис, обично ограничена на Канаду и Аљаску, била је видљива крајње јужно од Флориде.
Орбиталне опасности
Иако Земљина атмосфера пружа заштиту од зрачења из сунчевих зрака и ублажава неке од њихових електричних ефеката, људи и објекти у орбити имају знатно мању заштиту. Међународна свемирска станица лети у довољно ниској орбити да је већина ефеката сунчевог зрачења донекле ублажена, али сателити у високој геосинхроној орбити могу да их поремете. Модерни сателити садрже заштиту од електричних поремећаја попут уграђених кавеза Фарадаиа, али ракете могу блокирати сигнале до и са сателита, а у неким ретким случајевима потпуно их искључе. То може довести до прекида комуникације на Земљи, искључивања међународних телефонских веза и телевизијских сателитских феедова.