Садржај
- Карактеристике обалног екосистема
- Формирање обалних облика
- Чињенице приморске регије
- Обалне воде
- Чињенице о приморском океану
Обални екосистем је подручје где се земља и вода спајају. Обални екосистеми пружају станиште широком распону морских биљака и животиња, као и ресурсе и домове људима широм света.
Обални екосистеми имају различите и препознатљиве копнене облике попут плажа, литица и коралних гребена који су веома рањиви на поремећаје.
Приморски региони представљају нека од подручја са највећом биолошком разноликошћу на планети. Острва Андаман и Ницобар у Индијском океану су локација жаришта за биодиверзитет.
Кораљни гребени тамо се могу похвалити са толико различитих врста морских живих бића колико и тропска прашума. Нажалост, деградација обале доводи до уништавања станишта и неповратне штете обалним заједницама.
Карактеристике обалног екосистема
Обални екосистеми укључују морске заједнице са високом биоразноликошћу које варирају у зависности од локалне топографије и климе. Примери обалних екосистема укључују увале, ушћа, мангрове, слане мочваре и мочварна подручја.
Многе рибе, корњаче и птице селице гнијезде се у приобалним подручјима због велике количине хране и због тога што су заштићене од неких опасности дубоког океана. Ове заједнице су веома осетљиве на поремећаје изазване људском активношћу, природне катастрофе и уношење инвазивних врста.
Организми који живе у приморским областима могу успевати због доступности сунчеве светлости и сталног снабдевања храњивим материјама. Плитке воде обалних екосистема омогућавају сунчевој светлости да продре до океанског дна где храњиве материје из мртвих организама могу да сакупљају и подржавају живот.
Сунчева светлост може пробити само до дубине океана од 50 до 100 метара, стога ова врста хранљивог окружења не постоји у дубоком океану где храњиве материје падају до дубина које не подржавају већину живих организама.
Формирање обалних облика
Обални копни јесу ли карактеристике земљишта присутне дуж обале. Разлике у обалним облицима копна резултат су геолошких процеса, укључујући ерозију и таложење. Остали фактори који утичу на формирање обалних облика копна укључују климу, временске прилике, воду (таласи, плиме, струје итд.) И гравитацију.
Таласи су главни узрок ерозије и таложења обалних облика тла. Мали таласи, на пример, могу да покупе ситне честице песка и таложе их дуж обале. За време олује велики таласи могу да помере велике стијене од обале до дубље воде. Временом ове силе мењају облик обале.
Чињенице приморске регије
Једна од важних чињеница приморског региона коју треба знати је да пружају простор за многе људске активности као што су рибарство, пољопривреда, иле, рекреација и туризам. Обални градови су такође дом милионима људи и вековима су били у фокусу међународних путовања.
Још једна чињеница о приморским регионима је да им погодна локација за путовања и трговину такође чини велики извор загађења животне средине. Индустријски и пољопривредни загађивачи воде рекама у приобалне воде. Ови загађивачи негативно утичу на крхке заједнице врста које успевају у обалним водама.
Један пример је то еутрофикација. Еутрофикација је када се продуктивност алги повећа због додавања азота и фосфора у обалне воде. Ово ствара цвјетање алги, које могу убити природне морске организме смањујући доток раствореног кисеоника у води.
Обалне воде
Приморске воде су дефинисане као интерфејс између земље и воде. Обалне воде почињу на тачкама копна на обали и обично се протежу до ивице континенталног паса отприлике једну наутичку миљу до мора. То растојање варира у зависности од локације и локалне структуре океанског дна.
Обалне воде састоје се од мешане соли и слатке воде. Сланост, температура и струје играју важну улогу у обликовању заједница организама који су у стању да живе у приобалним водама. Обалне воде такође су под утицајем временских образаца и осека.
Чињенице о приморском океану
Једна чињеница о приобалним океанима је да су обални океани један од најбиолошки продуктивнијих екосистема на свету.
Иако обални океани чине 10 процената укупне површине океана, обални океани садрже више од 50 одсто свих фитопланктон (микроскопски организми слични биљкама) који су присутни у светским океанима. Ови фитопланктон тада чине основу мреже с храном за остатак океанског живота, укључујући зоопланктон (микроскопски организми слични животињама), рибама и другим животињама.
Ова чињеница о приобалним океанима значи да приобалне воде пружају нека од најбољих риболовних терена на свету. Количина хране која је доступна у облику фитопланктона пружа одговарајуће ресурсе разним рибама и другим организмима који долазе у обалне воде да би се размножавали. Прекоморски риболов у обалним океанима негативно је утицао на здравље и биодиверзитет обалних екосистема.