Садржај
У одређеним материјалима језгро атома је нестабилно и спонтано ће емитирати честице, без икаквих спољашњих подражаја. Тај се процес назива радиоактивност или радиоактивно распадање.
Елементи са атомским бројем 83 имају више од 82 протона, и тако су радиоактивни. Изотопи, који су елементи у којима језгра имају различит број неутрона, такође могу бити нестабилни. Језгра нестабилних елемената емитују честице алфа, бета или гама. Алфа честица је језгро хелија, а бета честица је електрон или позитрон, који има исту масу као и електрон, али има позитиван набој. Гама честица је високоенергетски фотон.
Да би се израчунало радиоактивност, потребно је знати време које је потребно да се језгро распадне.
Пронађите израз за полуживот т (половина) радиоактивног узорка. Време је потребно да пропадне половина језгре у узорку. Полуживот је повезан са ламбда константом пропадања, која има вредност која зависи од материјала узорка. Формула је т (половина) = лн 2 / ламбда = 0.693 / ламбда.
Проучите једнаџбу за укупну брзину пропадања или активност радиоактивног узорка. То је Р = дН / дт = ламбда Н = Н (0) е (-ламбда * т). Н је број језгара, а Н (0) је оригинална или почетна количина узорка пре распада у тренутку т = 0. Мерна јединица за активност је Бк или бекеререл, што је једно пропадање у секунди. Друга јединица је цурие, која је једнака 3,7 к 10 екп (10) Бк.
Вежбајте израчунавање радиоактивног распада. Радијум-226 има полуживот од 1.600 година. Израчунајте активност узорка од једног грама, где је Н = 2,66 к 10 екп (21). Да бисте то учинили, прво пронађите ламбда. Истодобно, претворите полуживот из година у секунде. Тада је ламбда = 0.693 / т (половина) = 0.693 / (1600 * 3.156 к 10 екп (7) с / ир) = 1.37 к 10 екп (-11) / с. Брзина пропадања је, дакле, дН / дт = ламбда * Н = 1,37 к 10 екп (-11) / с * 2,66 к 10 екп (21) = 3,7 к 10 екп (10) пропадања / с = 3,7 к 10 екп (10) ) Бк. Имајте на уму да је ово цурие. Напомињемо и да се распад / с пише као 1 / с.