Разборитост и добра научна пракса захтевају да се мерни уређаји калибрирају. Односно, мерења се морају извршити на узорцима са познатим својствима пре мерења узорака са непознатим својствима. Као пример, узмите у обзир термометар. То што термометар очитава 77 степени Фаренхајта не значи да је стварна температура у просторији 77 Фахренхеита.
Извршите најмање два мерења узорака са познатим вредностима. У случају термометра, то може значити потапање термометра у ледену воду (0 степени Целзијуса) и у кипућу воду (100 степени Целзијуса). За вагу или скуп вага то би значило мјерење тежине познате масе, попут 50 грама или 100 грама.
Две такве тачке података су најмање потребне, али стари аксиом „више је боље“ важи.
Конструишите граф калибрационих мерења цртањем „познате“ вредности на оси и и „експерименталне“ вредности на оси к. То се може учинити ручно (тј. Руком на графичком папиру) или уз помоћ рачунарског графичког програма, као што су Мицрософт Екцел или ОпенОффице Цалц. Универзитет Пурдуе нуди кратак туториал о графицирању са Екцелом. Универзитет у Делаверу нуди сличан водич за Цалц.
Нацртајте равну линију кроз тачке података и одредите једнаџбу црте (већина рачунарских програма за графички приказ ово назива „линеарном регресијом“). Једнаџба ће бити општег облика и = мк + б, где је м нагиб и б је пресјек и, као што је и = 1,05к + 0,2.
Користите једнаџбу калибрационе кривуље за подешавање мерења узетих на узорцима са непознатим вредностима. Замијените измјерену вриједност као к у једначину и ријешите за и ("истинска" вриједност). У примеру из корака 2, и = 1,05к + 0,2. Тако би се, на пример, измерена вредност од 75,0 прилагодила на и = 1,05 (75) + 0,2 = 78,9.