Садржај
- Кад пропадне вештачка селекција
- Како природна селекција одређује особине
- Опасности од вештачке селекције
- Величина популације и природна селекција
И природна и вештачка селекција односе се на процесе који одређују која генетска својства прелазе с једне генерације на другу. Током природне селекције опстанак и размножавање врста одређују те особине. Вештачка селекција ставља човека у контролу избора особина које ће се показати у будућим генерацијама, а које не. Иако људи могу вештачки појачати или потиснути генетске особине организама селективним узгојем, природа се бави карактеристикама које омогућују предност врстама да се пари и опстану.
Кад пропадне вештачка селекција
Људи су експериментирали на који начин би могли селективно узгајати организме како би појачали особине корисне за човечанство, чак и ако те особине нису дале врста парења или предности преживљавања. Примјер за то је тренутни узгој булдога. Човјек их бира тако да имају велике главе, што захтијева да се роде царским резом. Ово очигледно не би била карактеристика одабрана у природи, јер би смањила кондицију врста. Вештачка селекција заправо може умањити природну варијацију особина у популацији.
Како природна селекција одређује особине
Иако сама природна селекција не бира генетске особине које будуће генерације наслеђују, процес пролази кроз оне особине које погодују подобности врста за опстанак. Ако је жирафа с нешто дужим вратом способна допријети до хране у високим крошњама кад су залихе ниске, имаће веће шансе за преживљавање и размножавање од оне са краћим вратом. Жирафе са краћим вратом могу умрети у тој сезони или немају енергетске ресурсе за производњу потомства. Због тога ће својство дужег врата бити пренесено на потомство, а генски фонд жирафе постепено ће имати више јединки са дугим вратовима. Да би природна селекција функционисала, мора постојати варијација особина у популацији.
Опасности од вештачке селекције
Кад човјек одабире организме за узгој за одређене особине, много пута бира повезане чланове како би појачао ту особину. Ово крижање може изазвати експресију опасних гена. Пример је инбреединг који се догодио у древна времена, а у новије време и са европским краљевским краљевствима. Да би сачували краљевске родове, рођацима је било често дозвољено да се венчају и рађају децу. Многе од ових породица имале су децу која су патила од генетских поремећаја, попут хемофилије.
Величина популације и природна селекција
Инбреединг се може јавити и код природне селекције, посебно када је популација мала. Популација дивљих гепарда је смањена и налазе се у малим географским џеповима. То резултира ниским нивоом генетске разноликости. Природна селекција и даље ће одабрати особине које побољшавају кондицију, али због ове врсте принудног инбреединга, чак се и природне популације суочавају са смањеном варијацијом особина. То се тиче научника и конзерватора јер гепарима може недостајати разноликост која је потребна за преживљавање избијања болести или брзих промјена у животној средини.