Садржај
Свака ћелија у телу сваког живог организма садржи деоксирибонуклеинску киселину или ДНК. То је самопоновљиви материјал који преноси наследне особине с једне генерације на другу. Информације су кодиране у секвенцирању четири хемијске базе: аденин (А), гванин (Г), цитозин (Ц) и тимин (Т). Када говорите о људима који деле ДНК једни са другима и са другим животињама, у основи говорите о овом обрасцу секвенцирања, јер сав ДНК садржи исте четири хемијске базе.
Истраживања показују да је 99,9 посто генетских информација у ДНК заједничко свим људским бићима. Преосталих 0,01 процента одговорно је за разлике у боји косе, очију и коже, висини и склоности одређеним болестима. Научници верују да се цео живот развио из заједничког претка, што значи да и људи деле ДНК секвенцу са свим осталим живим организмима. Људи деле ДНК са створењима која су ближа еволуцијској линији и са заједничким прецима у већој мери него са онима која су даље одстрањена. На врху листе су велики мајмуни, док су мањи мајмуни, мајмуни и просимијанци мало даље. Остали су сисари и даље, а следе инсекти, биљке и рудиментарнији животни облици.
Људи су у основи мајмуни
Питање: "Да ли су људи еволуирали од мајмуна?" помало промашује поанту. Људи су мајмуни Подгрупа биолошке групе којој припадају и људи, примати, укључује велике мајмуне, а људи припадају тој подскупини. Укључује гориле, орангутане, чимпанзе и бонобе. Од ове четири врсте, људи (Хомо сапиенс) су најближе шимпанзи (Пан троглодити) и бонобос (Пан панисцус), са којима деле 98,7 одсто свог генетског секвенцирања, тврде истраживачи са Института Мак Планцк у Немачкој. Научници верују да је њихов заједнички предак живео пре шест до осам милиона година. Занимљиво је да људи деле 1,6 процената материјала с бонобоима које не деле са шимпанзама, а 1,6 одсто материјала који деле са шимпанзама које не деле са бонобосима.
Људи деле ДНК са мачкама и мишевима
Морате се вратити око 25 милиона година да бисте пронашли заједничког претка мајмуна и мајмуна и даље како бисте пронашли заједничког претка свих сисара, који се појавио пре изумирања диносауруса пре око 65 милиона година. Упоређивањем ДНК између људи и животиња, истраживачи су открили да људи деле више ДНК са мајмунима него код осталих сисара, али стварни проценти могу бити изненађујући. Док мајмуни резуси и људи деле око 93 процената ДНК, абасијска кућна мачка дели 90 посто ДНК са људима. Мишеви и људи у просеку деле око 85 одсто ДНК, што је један од разлога зашто су мишеви толико корисни за медицинска истраживања.
Јесу ли људи однели банане?
Морате ићи много уназад у еволутивној причи да бисте пронашли претка заједничког и биљкама и животињама. Људи деле више од 50 процената својих генетских информација са биљкама и животињама уопште. Око 80 одсто их дели са кравама, 61 одсто са бубама, попут воћних муха. Чак ћете наћи и људски ДНК у банани - око 60 процената! Међутим, ови бројеви могу бити погрешни, јер је већина дељене ДНК „тиха“ и није укључена у кодирање.